No Sleep konferencija: Nova platforma za goruće teme klupske muzičke scene

20. novembra 2018. — Autor: EXIT

Paralelno sa muzičkim programom ovogodišnjeg No Sleep festivala, koji je održan u Beogradu od 15. do 18. novembra na ukupno dvanaest lokacija, u petak i subotu 16. i 17. novembra fanovi elektronske muzike imali su prilike da budu deo dvodnevne No Sleep koferencije, realizovane u saradnji sa SAE Institutom. Konferencija je održana u prostoru Marsh Open Space, a kroz panele sa eminentnim gostima polemisano je o temama važnim za muzičku industriju u regionu, ali i u Evropi.

U okviru prvog konferencijskog panela pod nazivom “Where Are We Now?”, na kojem je fokus bio na trenutnom stanju klupske scene, govorili su Bane Jovančević iz kluba Drugstore, DJ Peppe, Viktor Ranković i Ana Veliki, osvrnuvši se na različite aspekte klabinga, modela samoodrživosti, razvoj scene, kao i na podsticaj za mlade umetnike na rad. Na pitanje kako napraviti uspešan i kvalitetan program jednog kluba, Jovančević je istakao da bi tajna mogla biti u pronalaženju balansa – “nalaženje mere između komercijalnog i autentičnog – odabir kvalitetne muzike i da to istovremeno bude samoodrživo” – objasnio je Jovančević, što su svojim mišljenjima podržali i ostali panelisti. Tokom panela govorilo se i o načinima na koji učesnici dolaze do mladih umetnika. “Lepota mog posla je to što imam privilegiju da radim sa mladim ljudima i imam dobre saradnike. Upravo oni se kreću u brojnim krugovima, prate muzičku scenu, znaju i imaju dobar ukus. Tako sam i došao do cele jedne generacije disk džokeja”, istakao je DJ Peppe.

Panelisti su se dotakli i teme koliko je promocija muzike važna, a koliko njen kvalitet. Svi sagovornici su složni bili da muzika najbolje govori o mladom umetniku, koji treba da se fokusira na njen kvalitet, a sve ostalo će, pa između i ostalog promocija, doći samo po sebi.

Drugi u nizu panela pod nazivom “The Art Behind the Labels” bio je rezervisan za goste festivala – velike zvezde svetske elektronske muzičke scene, François X, DJ Tennis, Dax J, Marcel Fengler, koji su istovremeno i izdavači, dok je razgovor moderirao Gramophonedzie. Svaki od prisutnih poznatih producenata i DJ-eva podelio je sa publikom trenutke i razloge zašto su se odlučili da osnuju svoju etiketu, koje su prednosti i mane ovog posla, kao i koliko je važan i vizuelni aspekat današnje muzike. Jedno od važnijih pitanja panela bilo je i poređenje važnosti digitalnog izdavaštva i vinila: “Zahvaljujući svojoj etiketi imamo mogućnost da budemo prisutni, pokažemo svoj identitet, svoju viziju i sve ono za šta se zalažemo. I vinil je deo toga, i ujedno i odličan kanal za marketinšku promociju. Veoma je cenjen, jer je predmet koji držite u rukama. I nakon 30 godina kada je vaša muzika izgubljena u digitalnom svetu neko će ga pronaći. To je san svakog didžeja. Da budemo besmrtni”, istakao je DJ Tennis.

Sličnog je mišljenja bio i Dax J: “Vinil je veoma važan. Sve manje i manje didžejeva koristi vinile u poslednjih nekoliko godina. Njegova važnost je u tome što dozvoljava da tvoja muzika traje večno. Važno je objavljivati muziku u svim oblicima”.

Radionica koju su za sve zainteresovane priredili članovi beogradskog dua Monosaccharide, na temu kako kreirati savršenu techno traku bez upotrebe kompjutera, zaokružila je prvi dan konferencije. Posetioci su imali prilike da se upoznaju sa kreativnim procesom stvaranja muzike i upotrebom Elektron Analog Rytm, Roland TR8s, Roland TB – 03, Roland TB – 3 i Roland MX1 opremom. Edukacija se nastavila i tokom drugog dana konferecije uz testiranje DJ opreme koju su pripremili timovi Player.rs i SAE Institut.

Trenutno najaktuelniji regionalni producenti DJ Jock, Ilija DJoković i Lag govorili su o svojim međunarodnim iskustvima na panelu “Sorry, We Are from the Balkans”, ali i o tome koliko je prednost a koliko mana kada ste izvođač sa ovih prostora.

“Uvek sam imao utisak da smo odsečeni od sveta. Mnogo više vremena i truda je potrebno da dobijete neki prostor preko granice, da vas neki važni ljudi shvate ozbiljno. U drugim zemljama, svi su dobro uvezani, podržavaju se međusobno, što na Balkanu baš i nije slučaj”, istakao je DJoković, a sličnog mišljenja je i DJ Jock, dodajući da je specifičnost Balkana uticala na razvoj i muzički zvuk brojnih priznatih didžejeva sa ovih prostora, što predstavlja prednost koja je učinila da isti budu prepoznatljivi u svetu.

“Fizički nismo povezani sa Evropom. Dosta nastupa ne dobijam samo zbog cene avionske karte. Ljudima se ne isplati da bukiraju, jer mogu za manji budžet da bukiraju nekog ko je mog nivoa, a ko je iz Velike Britanije, Nemačke. I vize mogu da budu problem za nastupe u zemljama kao što su Velika Britanija i Irska”, objasnio je Lag. Dodatna gostovanja, i nastupi cenjenih DJ imena na Balkanu takođe mogu doprineti razvoju muzičke scene i naporima mladih izvođača da kreiraju dobar set. “Da EXIT ne postoji, verovatno bi moja priča bila potpuno drugačija. Ja sam na Exitu imao priliku da čujem ljude koji su meni promenili život. Odrastao sam na HappyNovi Sad bini, danas No Sleep Novi Sad bini, koja je uvek bila rezervisana za alternativnu elektroniku”, dodao je Lag.

Odgovor na pitanje koliko umetnost može doprineti promenama u društvu, pokušali su da pronađu Olof Dreijer, Sonja Sajzor, Ilija Milošević i Vojkan Bećir, kao moderator panela “How Sharp Is the Edge?”. Govornici su skrenuli pažnju na važnost društvenog aktivizma u muzici, a među brojni primerima je izdvojen i uticaj umetnosti Dreijera i sastava The Knife na beogradsku drag scenu. “Jedna od prvih referenci drag umetnosti koje su ljudi imali priliku da vide u Beogradu je kroz muzički video sastava The Knife. I to je definitivno kreiralo promenu na našoj sceni, viđeno je nešto avangardno i interesantno, što je kasnije uticalo na rađanje drag scene u Beogradu”, istakla je Sonja Sajzor. Pitajući se šta je zapravo umetnost, Ilija Milošević, istakao je da ona produkt kulture, platforme za koju imamo pravo da se svi borimo, a kroz koju umetnost može dostići punu vrednost i potencijal za kreiranje promene.

Trideset godina postojanja francuskog kluba Rex predstavili su tokom dana Philippe Zdar, član poznatog dua Cassius, te rezidentkinja ovog kluba Molly. Ovo dvoje umetnika podelili su sa publikom istorijat kluba, svoje iskustvo, kao i viđenje u kojoj meri je on uticao na razvoj francuske muzičke scene.

“Uvek smo vodili računa da promovišemo mlade producente i didžejeve. Obično bismo bukirali domaćeg izvođača, kako bi nastupio pre neke velike muzičke zvezde. Posebno smo radili Bon Nuevelle večeri, koje su isljučivo bile posvećene novoj generaciji francuske DJ scene. Ovaj projekat imao je posebnu važnost, i ceo tim kluba i ja smo veoma ponosni na to što smo zahvaljući ovim večerima imali priliku da otkrijemo nova imena, i pomognemo im da izrastu u velike zvezde”, objasnila je Molly, koja je i sama radeći kao deo tima kluba Rex uspela da razvije svoju karijeru, postane rezident kluba i jedno od eminentnih imena francuske elektronske scene.

“Upravo Bon Nuevelle večeri bile su omiljene među klaberima, i didžejevi su cenili ovu pažnju kluba Rex. Klub je nastavio da pomaže mlade izvođače, čak i kada su svi ostali prestali to da čine. Veliki broj techno imena francuske muzičke scene duguje mnogo Rexu”, istakao je Philippe Zdar, koji je u svet eletronske muzike ušao, između ostalog, i zahvaljujući klupskim večerima u Rexu koje je često posećivao.