Rüfüs: Sunce, ljubav i pesak australijske zlatne obale

9. jula 2017. — Autor: EXIT

Piše: Pavle Jakšić

Svako ko ne prati pomno svetsku elektronsku scenu, na  Australiju ga asociraju isključivo prelepe obale, nepodnošljiva lakoća postojanja, ili jutarnji šokovi praćenja teniskog turnira u Melburnu iz Srbije.

No, ipak, uz sve navedeno, pasioniranim muzičkim zanesenjacima neizbežna spona sa Australijom su i brojni kvalitetni izvođači raznih elektronskih varijacija i formi, od koji smo većinu imali prilike da ugostimo, i u njima uživamo i na našem festivalu.

The Presets, Cut Copy, Midnight Juggernauts, Pnau, Empire of the Sun. Nismo slučajno za sam kraj ovog niza ostavili i kraljicu sintpopa, elektronike i još mnogo muzičkih začina, njeno visočanstvo Kajli Minog.

Taj niz, bez ikakve subjektivnosti nastavlja i bend Rüfüs (sa ili bez dodatka Du Sol, koji neretko koriste), odnosno Tajron, Džon, i Džejms, koji nam donose egzotiku australijskog Novog Velsa, Sidneja, kroz muziku koja kao da simbolizuje način odrastanja u zemlji u kojoj je neraspoloženje jeres. Smeh, ljubav, reminiscencije koja su uvek tople, i ništa manje duboke.

Napominjemo bez subjektivnosti, pošto im nije trebalo puno vremena da nam se uvuku pod kožu. Nizale su se pesme “Be With You”, “Brighter”, “Desert Night”, “Tonight”.

Momentalno smo u mislima otišli negde daleko, možda baš do Bajron Beja, verovatno najlepše australijske uvale, gde su baš oni 2015. godine na festivalu Splendor in the Grass imali nezaboravan nastup. A tamo gde smo mi mislima otišli, odatle su upravo došla dva Novozelanđanina Scotty Griffits i Kieran Mace, oduševljeni ljudima i energijom, obojica iz Ouklenda.

Kako? Pa prosto su guglali – “najbolji svetski festivali”. Novi Zeland….Kako da ne budemo ponosni.

Aboridžini ovo mesto zovu “Cavvanbah”, što u slobodnom prevodu znači “mesto za sastanke”. I večerašnji sastanak sa nama, ostaće upamćen kao sastavni deo muzičkog nezaborava.

Uživali smo u pesmama sa albuma “Atlas”, koji je bio broj jedan u Australiji, i u albumu “Bloom” iz 2016. godine, koji se takođe okitio ovom laskavom titulom. U njemu ima više uticaja iz Evrope, ali i Berlina pogotovo, u kome su ga i snimili. Analogni sintovi, delimično i neizbežni tehno dali su ram njihovom drugom muzičkom ostvarenju. Kada imamo u vidu oštrinu konkurencije u okviru elektronske muzike u ovom dalekoj nam zemlji, shvatate i našu odgovornost, ali i perfekcionizam kome dodeljujemo laskavu titulu izvođača na Mainu.

Pesma “Innerbloom”, bila nam je baš kao i njen naziv, desetominutno unutrašnje cvetanje. Setan osećaj opraštanja sa letom, i iščekivanje jeseni. Ali više ono intuitivno, bez jasnih naziranja opadanja lišća.

“Sundream” je topla preporuka za saundtrek koji možda budete pravili kako bi ispratili video snimcima vaše prve uspešne pokušaje ostajanja na dasci u težnji za ovladavanjem surfinga.

Njihova muzika nam je dale neophodni povetarac, i kada ga nije bilo ove subotnje večeri.

Džon Džorž je uzimao život svojoj klavijaturi, i ponovo joj isti vraćao kada bi to poželeo.

Uostalom čitate i sami gde smo svojom maštom – pod suncem, na daskama, u kabrioletima koji jure autoputem pored mora. To je zasluga Rüfüsa, i na tome im hvala, kao i na pesmi za kraj “You Were Right”, koja je stavila pečat na ovaj sjajan nastup.

Čekali su Exit nestrpljivo, o kojem im je u superlativima pričao njihov agent za turneje Nebojša. Taj entuzijazam i prisnost, kao i neosporni muzički kvaliteti, učinili su i nas nestrpljivim da ih vidimo ponovo.