Štrand opet zbog Exit kampa postao u stecište maldih iz svih krajeva sveta

7. jula 2016. — Autor: EXIT

Exit kamp, koji je i ove godine postavljen na, kako to Novosađani vole da kažu, najlepšoj plaži na Dunavu, novosadskom Štrandu primio je svoje prve stanare čime je drugu godinu za redom postao stecište maladih iz svih krajeva, među kojima su najbrojniji gosti iz regiona – Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.

Već na prvi pogled, odnosno pri prvom obilasku kampa dok još ni deseti deo kapaciteta nije popunjen može se zaklučiti da Dušan (Kovačević) i Sagor (Mešković) nisu pričai u prazno kada su govorili da che na ovogodišnjem Exitu biti ostvarena daleko najveća poseta gostiju iz reguiona, kojih će prema predviđanjima biti za skoro 50 odsto više nego predhodne godine.

Grupa devojaka i madića iz Bitolja “parkirala” je pravo “brdo” kofera, torbi i vreća za spavanje ispred recepcije Exit kampa i odmah krenula, a kakao bi drugačije kada su Makedonci u pitanju, nego sa pesmom i igrom i to samo koliko bi da prekrate vreme dok se papirološke formalnosti oko prijave za kamp ne završe.

– Prvi put smo na Exitu, morali smo da dođemo jer svi pričaju da je ekstra festival i da je u poredjenu sa njim sve ostalo smešno. Očekujemo dobar provod, pogotovo u kampu, a kakva je atmosfera i to već sada kada još nismo ni razapeli šatore, ne sumnjam da će biti “po mnogo ubavo” narednih dana – rekao je Tanjugu mladić po imenu Dime koji je dodao da njegova ekipa iz Bitolja “broji devet članova i šest šatora” i da je “brojno stanje ispravno – niko ne fali za sada, a sutra ćemo već videti”.

Dime je rekao da su u Novi Sad došli automobilima, da im je trebalo deset sati vožnje i istakao da će se “bitoljski karavan” zaputiti i u Crnu Goru, na Seea danse festival na Jazu, jer “treba probati sve što ti život pruža”.

Ekipa iz Bitolja ipak nije bila prva koja se “zapikala” u kampu jer dok su se oni prijavljivali na recepciji, družina njihovih zemljaka Makedonaca iz Štipa vech se odomaćila u kampu i nazdravljala uz “mastiku” uspešnom završetku posla na razapinjanju šatora.

– Koliko god izgledalo lako postavljanje šatora ni izbliza to nije jer treba voditi računa o mnogim stvarima, pre svega da šator koliko je moguće više bude u hladovini, ali treba obratiti pažnju i na teren  i odabrati onaj koji neće pokupiti mnogo vode ukoliko bude kiše – priča Anđelo, očigledno glavni “arhitekta i građevinac” u veseloj sedmočlanom ekipi iz Štipa, koju čine tri devojke – Milena, Jovana i Maja i četiri mladića – Djoše, Andjelo, Girče i Stojče.

I oni kažu da su po prvi put na Exitu i ističu da su posle samo nekoliko sati boravka u kampu uvereni da će se super provesti i da su uradili pravu stvar kada su odlučili da dođu.

Najveselija družina u ranim jutarnjim satima u kampu smeštena u debelu ladovinu u samom ćošku na kraju kampa, a činilo je nekoliko različitih društvara iz Beograda, Rume, Kraljeva i Hrvatske, svojim glasnim smehom i šalama skretala je pažnju svih prisutnih.

Jedan član te družine je ugledavši novinarsku ekipu Tanjuga odmah skočio k’o oparen i utrčao u šator uz komentar “Nemojte me ljudi slikati k’o Boga vas molim, ja sam zvaniočno na bolovanju i ako me šef vidi biće belaja”.

To njegovo bežanje i “zapomaganje” naišlo je na opšte negodovanje ostalih koji su odmah počeli sa prozivkama, da on “ustvari beži da ga ne vidi devojka”, da beži od policije i od tašte koji su se udružili pa ga zajedno jure, a krenulo je i sa vrlo “umesnim savetima” da bi bilo bolje da je tako “uleteo u šator kod one visoke plave Holanđanke, možda bi ga onda šef i nagradio nekom povišicom”.

Kao učtivi domaćini, mladići i devojke iz Beograda, Rume i Kraljeva prvo su reč prepustili gostima iz Hrvatske, a Hrvoje iz Nelišća kod Čakovca kaže da očekuje odličnu zabavu i da prema onom što vidi u kampu koji je tek počeo da se puni, sa sigurnošću može reći da će te zabave biti na pretek.

Hrvojev cimer Denis Šafarić iz Gornjeg Hraša kod Čakovca, kaže da mu se jako dopada to što je kamp na plaži i što je blizu centar grada. Program Exita, kako reče nije podrobno proučio, ali ono što je letimično video kaže da mu “paše” i dodaje da nije toliko ni bitno kakav je program jer je “najvažnije da ekipa bude dobra, a onda je sve ok”.

Marko Živanović i Ilija Mioković iz Rume kroz smeh su rekli da je u “kampu sve onako kako očekuju, čak i manje od toga”.

– Evo ovde neko doneo ovu klupu, to je stvarno napredak u odnosu na prošlu godinu, klupa nam dođe i kao šank i kao krevet za spavanje, to je jedna višenamensak klupa – filozofski na glas razmišlja Marko, dok Ilija pokazuje na “ljutu prepečenicu” koja je upravo poslužena gostima za klupa -šankom i pita “kad će ovo biti na Tanjugu, da ga vidi majka”.

Kao uvek u sličnim prilikama oni iskusniji koji su bili ranijih godina u kampu prepričavali su dešavanja sa ranijih Exit festivala i bili su “glavni” u društvu jer su ih, pogotovo oni kojima je ovo premijerni Exit slušali širom otvorenih i ušiju i očiju. Jedan od Exit veterana je i Mladen iz Rume, koga ostali u društvu zovu “Šamanom i duhovnim vođom”.

– Ovo mi je 16. Exit, samo jedan nisam bio u kampu i mogu da potvrdim da je zaista tačna ona priča koja kruži među sgzitašima da onaj ko nije bio u kampu, kao i da nije bio na Exitu, jer je stvarno najbolja zezancija u kampu. Ovde se preko dana napune baterije i onda je pražnjenje na Petrovardinskoj tvrđavi i to je najbolja kombinacija od koje ne odustajem – rekao je Mladen.

Exitova varijanta Gaje, Vlaje i Raje i to u ženskom obliku – Anja, Vanja i Sanja došle su iz Beograda, Anja i Vanja su i predhodnih pet godina bile na Exitu, a sada su povele i Sanju, kako rekoše, “čisto zbog rime”, ali i da joj pokažu “šta je to najlepši provod u regionu”.

Njih tri se pohvališe da su same razapele šator i da im za to nisu bili potrebni kavaljeri, uz komentar da je “u današnje vreme teško naći prave kavaljere”, te da su one nekim komšijama pokazivale kako se to radi (razapinje šator).

Na kraju smo stigli i do onih koji su zaista prvi razapeli šator i tako otvorili ovogidišnji Exit kamp, a to je ekipa Crvenog krsta i tim Hitne pomoći koja je krenula sa dežurstvom jos od juče i koja će sve do zatvaranja kampa 24 sata dnevno bdeti nad kamperima i biti im na usluzi da im, zlu ne trebalo, pruži prvu medicinsku pomoć.

– Šator štaba Crvenog krsta i Hitne pomoći postavljen je juče u osam sati ujutru i do sada nije bilo nikakvih intervencija. Očekujemo da ćemo imati više posla od sutra kada kamp bude značajnije popinjen i kada krene Exit festival –  kaže koordinator sanitetske službe Exit kampa Radomir Jovičić i ističe da je ista sanitetska ekipa već godinama unazad angažovana za rad u kampu, tako da iz iskustva već unapred znaju šta ih očekuje.

Znaju i kamperi šta ih očekuje – dobro zezanje, dobro druenje i mnogo, mnogo dobre muzike.