Za vreme svoje dugogodišnje i više nego uspešne karijere, tokom koje se etabilirao kao jedno od vodećih imena elektronske muzičke scene, Brejcha je definisao sopstveni žanr – high tech minimal techno – i osnovao sopstveni lejbl Fckin Serious. Nasmejanom maskom u sebi svojstvene mračne setove unosi karnevalski duh, te su njegovi nastupi uvek „kompletan paket“, kako muzički, tako i vizuelno.
U specijalnom intervjuu za EXIT u susret festivalu, Boris Brejcha poručio je da sadašnjost zaista jeste fcking ozbiljna, ali da nas, kroz njegovu muziku, čeka još ozbiljnija budućnost. Odgonetnuo je šta za njega znači uspeh, kako ostaje „prizeman“ tokom maratonskih turneja, ali i naglasio da publika od njega na svakom nastupu može očekivati nešto novo.
Imaš jednu od najuspešnijih karijera u istoriji elektronske muzike. U kom trenutku si sebi rekao „Uspeo si, Borise“? Da li se ikada plašiš da ćeš izgubiti motivaciju i nećeš više imati čemu da težiš?
Teško je reći. Uspeh je za mene lična stvar. Ono što jedna osoba smatra prekretnicom, druga možda ne bi. Mislim da je najvažnije da se uvek zabavljaš svojim poslom. Zato sam veoma zahvalan što sam uspeo da napravim karijeru u tako sjajnom poslu koji volim, i da zarađujem od toga. Ali, takođe je važno reći i da profesionalni uspeh ne mora da donese sreću. Za to je potrebno nešto više. I ne, ne plašim se. Verujem da uvek ima čemu da se teži, da uvek ima još nešto da se uradi. Nikada ne dostižem svoj zenit i uvek sebi postavljam nove ciljeve i smišljam nove ideje.
Jesi li primetio da postoji gomila novih klinaca koji danas puštaju muziku pod maskom? Da li ih smatraš imitatorima, ili možda misliš da imaju stvarnu potrebu da sakriju svoj identitet?
Dobro pitanje, haha. Da, naravno da sam to primetio. Mislim da je to prirodna stvar. Trudiš se da se izdvojiš iz gomile drugih muzičara i di-džejeva i jednostavno uradiš nešto drugačije. Onda posegneš, na primer, za maskom. Ali, nažalost, to polako postaje sve manje posebno. Postoji mnogo drugih načina za mlade muzičare da budu primećeni.
Kada se vratiš u isti grad ili na određeni festival po drugi ili treći put, koliko to utiče na tvoju set listu? Da li osećaš pritisak da uradiš ono što je funkcionisalo prethodni put, ili želiš da daš publici nešto što nije ranije čula?
S obzirom na to da sam obično samo jednom godišnje u određenoj zemlji, tamošnji fanovi skoro uvek čuju drugačiji set. To se mnogo menja iz godine u godinu. I uvod je nov svake godine. Naravno, iz nastupa u nastup i ja se vodim time šta se publici dopada.
Videli smo tvoj nedavni koncert za Cercle u Amfiteatru u Nimu. Kakva impresivna pozornica! Da li može bolje od toga? Mislim… Wow! Da li si se osećao kao moderni gladijator?
To je bilo zaista impresivno! Noge su mi se baš tresle kada sam utrčao u arenu kao gladijator, haha. Stvarno ludački osećaj! To je bilo posebno veče i veoma sam srećan što je taj video tako dobro prihvaćen!
„High tech minimal“ ime je žanra kojim si odredio svoju muziku. Da li postoje drugi di-džejevi evi za koje misliš da bi mogli da koriste taj naziv? Ko ti je ovih dana na radaru, bez obzira na žanr?
To je teško pitanje. Ne želim, naravno, nikoga da isključim. Ali, s obzirom na to da svako ima svoj lični stil, teško je napraviti tu vrstu klasifikacije. Smislio sam taj termin da bi se moja lična muzika mogla svrstati u neki žanr. Moj lični stil. Ali da, ima mnogo talentovanih mladih umetnika koji imaju puno toga da pokažu. Novi član moje izdavačke kuće Moritz Hofbauer, na primer, jedan je od njih. Svakako ga treba poslušati!
Tvrdiš da će „Budućnost biti j***no ozbiljna“, ali imajući sve u vidu… zar ne misliš da je sadašnjost j***no ozbiljna?
Da, to je definitivno tačno. Ali takva je i budućnost.
Kada si snimio „Never Stop Dancing“? Deluje kao prikladna poruka i mali podsticaj koji je ljudima potreban u današnje vreme.
Da, baš tako. Pesma je nastala tokom lokdauna ovde u Nemačkoj. To jeste mala poruka. Nikada ne treba da gubite veru, nikada ne treba da zaboravite da se zabavite, i nikada ne treba da prestanete da plešete.
Mnogo putuješ. Da li imaš nešto što predstavlja „dom“, nešto što možda nosiš na sva putovanja? Kako ostaješ fokusiran? Imaš li neke posebne rituale koje primenjuješ na turnejama?
Iskreno, ne. Moj fotograf Felix je uvek sa mnom, i to mi donosi spokoj i kontinuitet. Takođe sam veoma srećan kada me prati moja devojka, čak i tada se osećam više kao kod kuće. Ali, nažalost, to nije uvek moguće. Obično se trudim da dobro jedem i puno spavam, da ne poludim, haha. Ponekad je jako intenzivno, ali sve u svemu, volim da putujem. Ali, ipak je najlepše kod kuće i veoma sam srećan svaki put kada se vratim kući.
Uz uspeh koji si ostvario, prepoznatljivost, sulude brojeve pregleda i strimova, vrtoglavu količinu prodatih ulaznica… da li se ikada smatraš pop zvezdom?
Ne, haha. Razumem na šta mislite i sve češće shvatam da me zaista mnogo ljudi prepoznaje na ulici, ali jednostavno ne doživljavam sebe na taj način. Imam prijatelje, idem u kupovinu kada sam kod kuće i vozim auto kao i svi ostali. Ponekad se čak i šokiram time koliko ljudi poznaje mene i moju muziku.
Bez varanja, korišćenja telefona ili pitanja upućenog svom agentu… Da li znaš koliko singlova si izdao do sada?
Uh, to je teško. Uključujući sve albume, singlove, EP-eve i remikse, pretpostavljam da je nešto više od 40. Volim da pravim muziku, brzo i mnogo. Uglavnom više nego što u međuvremenu uspem da izdam. Dakle, velike su šanse da će ih biti još.
Znamo da ne voliš da slušaš elektronsku muziku kod kuće, ali da li eksperimetnišeš sa različitim vrstama muzike, osim onih stvari koje izdaješ pod imenom Boris Brejča? Postoji li možda neki alter ego?
Trenutno ne. Ponekad pokušavam da testiram različite stilove. Ali to uvek ide u smeru elektronike. Ne dešava se da odlutam potpuno van pravca, na primer u rok ili nešto slično.
U jednom od svojih blog postova pre nekoliko godina napisao si da „Srbi definitivno znaju da se zabavljaju“! Da li zaista osećaš razlike između publika na različitim festivalima? Kako bi opisao publiku EXIT festivala?
Da, svaka zemlja ima svoj temperament. Naravno, to se oseća i na sceni. Uvek uživam da nastupam na Exitu, posebno u zoru. Već se radujem ovogodišnjem nastupu!
Imaš toliko vernih obožavalaca koji te mnogo vole. Gledajući spolja, masa ponekad izgleda skoro identično. Kako proceniš da li se publici zaista dopada ono što radiš na bini?
Dobro pitanje, ali mislim da kao izvođač to jednostavno znaš. Osećaš i vidiš naravno. Primetiš da li i koliko ljudi plešu. Takođe, čuješ povike, ili vidiš kako publika reaguje, osećaš i emocije. To je zaista uzbudljivo svaki put.
Hvala puno na izdvojenom vremenu. Vidimo se uskoro na Petrovaradinskoj tvrđavi!
Hvala puno!
Razgovarao: Vojkan Bećir
