Ponekad izgleda kao da su u pitanju Sjedinjene Države Exita (skoro 20 godina posle „Države EXIT“), u kojima je moguće pomiriti nespojivo i napraviti jedan ukusni „švedski sto“, u kome će se svako zaputiti na onaj deo „muzičkog stola sa specijalitetima“ koji mu najviše prija. I ove godine dajemo osvrt na „klasično“, pop-rock parče Exita, za one koji dolaze iz „Srednje Zemlje“, da parafraziramo Tolkiena.
1) BUDI SVOJ NA BINI (I ULICI)
Najjači utisak, koji se ponavlja svake godine, ali samo kao „spirala naviše“, odnosno, sve jače i jače, jeste to da je žanrovska podeljenost publike izuzetno velika. Ali i to da svako može da nađe svoju nišu. Hip-hop se, u svojoj 50. godini, izborio da bude mejnstrim. Elektronika bez reči je odavno mejnstrim. Rock, pop i metal su i dalje zadržali svoje fanove, koji su se zacementirali na svojim binama. Iako se program menjao tokom godina, uvek je bilo moguće naći „svoju nišu“. Svakoga dana moglo se ispratiti i po pet do osam dobrih svirki, a da i ne očešete nešto što vam ne prija. Ljudi koji su želeli da čuju dobar pop, ili bilo koji indie, tiskali su se na svom matičnom Fusionu, ili zvanično, Visa Fusion bini, dok su ljubitelji tvrđeg zvuka išli na Explosive binu, kojom je maestralno rukovodio, po ko zna koji put, povećavajući vrednost reskih gitara, Milan Rakić. Ako ste rešili da budete svoji, vi ste ili neo-punk (Viagra Boys), simfo-metal (Epica), šareni pop (Sofi Tukker), darkwave (Ploho), indie-rock (Dry Cleaning, Spasibo)… šta god vam padne na pamet. Samo budite iskreni i bićete voljeni!
2) PLAY AT EXIT I HEMI BENDOVI
E, ovde dolaze dva sjajna konkursa – HEMI Music Awards, koji dovodi muzičare iz raznih evropskih zemalja, te konkurs Play at EXIT, gde se domaći bendovi takmiče za svoje mesto u programu. Zahvaljujući HEMI-ju, svake godine uspevamo da vidimo neka nova neafirmisana imena iz „egzotičnih“ zemalja, kao što su Rumunija (prošle godine Zimbru, ove K not K), Estonija (Manna), Češka (Badfocus), Severna Makedonija (Dina Jashari i Drugari) i druge. K not K su bili naročito vickasti, objasnivši nam da im ime znači „Karpov not Kasparov“, a da dolaze iz „Bucharest not Budapest“. Manna je pokazala da sever Evrope daje neverovatnu muziku, jer se mrak i eksperimentalni pop uvek lepo venčavaju. Short Reports iz Novog Sada, „srpski White Lies“, ponašali su se na sceni kao da su tu vekovima. Upoznajte bendove dok ih nisu svi upoznali. Šajzerbiterlemon su već drugi put za tri godine ovde i pokazuju da napreduju ka vrhunskoj ligi – otvorili su Gorki List Glavnu binu u četvrtak. Nećemo zaboraviti ni Jolly Little Bunch, sa doomer elementima.
3) VIAGRA BOYS I DRY CLEANING – LJUDI SU ŽELJNI GITARA
Prvi dan je bio posvećen rocku i electro-punku, tako da je posle već pomenutih Šajzera na scenu stupio švedski neo-punk bend Viagra Boys, čije je već ime dovoljno smešno da ih istovremeno i ne uzimate ozbiljno i uzimate vrlo ozbiljno. Šveđani su otprašili svoj set precizno, a opet nonšalantno, Sebastian Murphy nas je vratio u vreme nehajnih rock zvezda koje baš briga za sve – u vremenu u kome se svi trude da budu savršeni i ispeglani, sa filterima na slikama i napucanim matricama na nastupima, ovi Skandinavci daju nadu u bolje sutra. Dry Cleaning, nova britanska atrakcija, pokazala je da gitarski zvuk ne posustaje ni u Britaniji sa svojom inovativnošću, i želimo ih čuti opet.
4) THE PRODIGY PONOVO MEĐU NAMA
Gorki List Glavna bina je njihov hram, a The Prodigy su sveštenici ove divlje, plesne religije. Liam i Max trijumfalno izlaze na binu i tresu Tvrđavu: „Breathe the pressure“! Jao, kud baš tu najskuplju? Jasno je i njima da je ova pesma ta poveznica sa ovom publikom i zemljom. Euforija radosti i energije izazvala je erupciju pokreta: Gorki List Glavna bina se zatalasala. A kako sabiti celu karijeru od preko 30 godina u set od 100 minuta? To je kao da vam je neko zadao da prepričate ceo svoj život za 60 sekundi. Ali, Liam to rešava maestralno: menja pesme kao na traci, a da one ne izgube ni delić svoje snage, i niko se ne oseća uskraćenim: tu su svi najveći hitovi: i „Voodoo People“, i „No Good“, i „Omen“ i „Smack My Bitch Up“, i pregršt novih stvari. Max, hteli smo da te pitamo da nam odaš tajnu, kako sa 56 godina biti tako energičan, žilav, mladalački i poletan? Keith, vidimo te, tu si sa nama, u vidu holograma sa prepoznatljivom „twisted firestarter“ frizurom, kako skačeš i praviš one tvoje neponovljive pokrete. Ako već nisi bio na stejdžu, mi smo pokušali da „doplešemo“ ono što si nam zadao još pre 30 godina. Ovo je bilo jedno divlje bdenje za tebe.
5) GORKI LIST GLAVNA BINA JE „MEĐUNARODNA ZONA“
Ima u filmu „Kazablanka“ čuveni Rikov kafe u kome se ukrštaju nespojive stvari, gde se podjednako sreću i razni vojnici, špijuni, izbeglice, avanturisti i „obični“ građani. Gorki List Glavna bina je u poslednjih nekoliko godina takva jedna „međunarodna zona“, u kojoj se spaja nespojivo i svakog dana je to mesto hodočašća za jednu grupu ljudi. U četvrtak je to bio tematski indie-rock i electro-punk, u petak – metal raznih boja praćen Skrillexovim dubstepom i ostalim uradcima, u subotu poligon za ženski showcase autorki, a u nedelju je slavljen 50. rođendan hip-hopa. Sve je bilo moguće i sve se i desilo.
6) SOFI TUKKER ILI MESTO DIJALOGA
Postoji jedna neverovatno svetla tačka, puna šarene energije, koja je zasjala u subotu na Gorki List Glavnoj bini i privukla i staro i mlado, muškarce i žene, one koji su ludi za elektronikom i one koji vole melodični pop. Bio je to nastup američkog dvojca Sofi Tukker. Glavna festivalska bina pretvorila se u veselu i razigranu pozornicu u kojoj su se sreli prividni neistomišljenici svih generacija. Ništa lepše od istinske kulture „muzičkog dijaloga“, koju nam je ovaj šarmantni dvojac, uvek nasmejan, priredio. S obzirom kako su se proveli i šta misle o Exitu, Petrovaradinu i Novom Sadu, nema sumnje da ćemo ih opet gledati.
7) DOMAĆI POP NALAZI SVOJ GLAS
Ovogodišnji izbor Pesme za Evroviziju doneo je mladog Dzipsiija na Visa Fusion stage, uz bend PetarZ, Sicksoul, koji se etabliraju na tragovima Sunshine-a, kao rap-rock, Bojanu Vunturišević kao etablirano ime, Nikolu Vranjkovića i hrvatski Porto Morto sa autfitom koji vapi za odgovorima. Bez jakog i kvalitetnog domaćeg popa, koji nas iznenađuje, nema žurke. Zoe Kida je zaista pokidala i imala možda i najbolji nastup. Atheist Rap je nastupio kao „pečat“ novosadskosti, a i ko bi posle The Toastersa napravio i nastavio dobru ska-žurku?
8) RUSKA SCENA NA VELIKIM VRATIMA
EXIT je obeležio i dolazak mnoštva ruskih bendova koji su donedavno bili samo predmet maštanja, što zbog udaljenosti, što zbog manjka publike u Srbiji. Imali smo prilike da vidimo tri velika imena, jedan darkwave bend (Ploho), jedan indie-pop (Spasibo) i jedan hip-hop-pop (Aigel), koji su svakoga dana unosili neophodnu svežinu u program, neopterećeni ex-Yu nasleđem, pa i zapadnim nasleđem. Jednostavno, sveži vetar zapahnuo je Tvrđavu.
9) EXPLOSIVE I DALJE RASTE
Najveselija scena bila je ona prividno najhermetičnija – Explosive bina. Iako su njihovi autfiti nekome mračni, nekome zastrašujući ili pak čudni, istraživanja su pokazala da su među ovim ljudima najdruželjubivije mekane duše u odnosu na sve muzičke pravce. Tako da je možda i najlakše bilo skupiti dovoljno gledalaca baš na Explosive bini još od 19:30h. Najbolje žurke i mesto za sretanje ponovo je bio Explosive, što je jedan veseli paradoks koji traje i raste. Slali su svoje predstavnike i na Gorki List Glavnu binu, a tri devojke iz beogradskog benda Jenner pokazale su nam u petak šta je zaista, ali zaista osnaživanje žena.
10) NIKAD ČISTIJE
Jeste primetili da EXIT nikad nije bio čistiji? Sedam ambalaža za jedan Heineken Silver pokazalo se kao pun pogodak. Reciklažne tačke i politika motivacije se pokazuje kao pun pogodak, a EXIT i Heineken veoma dobro znaju da su na pravom tragu. Apel na svest nije loš, kazne nisu loše, ali nagrade najbolje uspevaju. A kad ih ima, sve postaje veselije i opuštenije, nasmejanije i – čistije! Do sledećeg jula!
Tekst: Žikica Milošević
