Očigledno je da su Prodigy i dan danas još uvek toliko omiljeni i popularni, moglo bi se reći obožavani kod domaće publike, kao da još uvek traju devedesete i da su i dalje na vrhuncu slave. To je, uostalom, pokazao i njihov nastup na glavnoj bini, kao i anketa sprovedena pre EXIT festivala, tokom koje se preko 90 odsto ljudi izjasnilo da je za to da Prodigy ponovo dođe, pogotovo s obzirom na činjenicu da su najavili da im je ovo poslednja turneja, čiji su plan u poslednji momenat izmenili kako bi došli na „jedan od svojih omiljenih festivala“, nakon čega (verovatno) idu u zasluženu „penziju“.
Kao i svaki put kada su nastupali na Exitu, gužva je bila neopisiva – hiljade ljudi su se tiskale i ispred i pored i iza glavne bine, svi željni da još jednom, možda poslednji put, čuju i vide ovaj spektakularni nastup.
Potpuno bespoštedno, nastup su počeli sa „Breathe“ a zatim i „Nasty“, da bi se samo malo kasnije sa bine prolomili zvuci himne „Firestarter“ koja je izazvala potpunu histeriju u masi.
Čini se da je nemoguće rečima opisati tu dozu energije koju Prodigy u najsirovijem mogućem obliku isporučuju sa bine, dok ređaju naizmenično hitove sa poslednjeg i ostalih albuma, ali naravno i one stare, dobro poznate, kao što su „Voodoo People“, „Poison“ i „Smack My Bitch Up“, koji su ipak ostali neprikosnoveni i čiji nas gruvovi i dalje šalju u druge dimenzije.
Nakon toga, bend se na kratko povukao sa bine, da bi se, zajedno sa vatreno crvenom svetlošću boje ognja u paklu, vratili na „bis“ i odsvirali još i „Their Law“, stari dobri „No Good“, stvar „Take Me To the Hospital“, a na samom kraju i deo hita „Out of Space“, koji je legao kao jagoda na šlagu na vrhu njihove (muzičke) torte.
