Sofi Tukker – šarena proslava života

Jedno od najvećih imena ovogodišnjeg Exita popelo se na Gorki list Glavnu binu u prajm terminu u subotu, da donese šareni zvuk koji su Sophie i Tucker pokupili širom sveta, upakovali ga u svoj neodoljivi proizvod zvani „jungle pop“ i obložili ga šarenom hartijom namirisanom svim egzotičnim mirisima ove planete.

12. jula 2023. — Autor: EXIT

Ono što je posebno davalo razlog za zadovoljstvo jeste prisustvo mlade publike, a ponajviše mladih devojaka, koje su se očito identifikovale sa snažnom, veselom, inteligentnom i krhkom pevačicom i gitaristkinjom Sophie – ovo je jasan znak da je osnaživanje žena u životu i u muzici na pravom tragu ako ste fan Sofi Tukker.

Sofi Tukker su bili neverovatno srećni i raspoloženi i pre izlaska na Gorki List Glavnu binu, budući da su bili oduševljeni gradom, tvrđavom i samim festivalom – i to se videlo i u njihovom performansu. Sophie je živela, radila, studirala na mnogim mestima u svetu, i naučila je tečno da govori nekoliko jezika, osim maternjeg, engleskog, i to ovom „hipsteraju“ i nekoj vrsti „novog novog romantizma“ (ako pod „novim romantizmom“ smatramo Duran Duran i Spandau Ballet i ostalu ekipu sklonu da bude „lepa na raznim meridijanima“) govori jako mnogo. A i znamo šta će nas dočekati kada krenu.

A krenuli su snažno: hipnotičkom i repetitivnom pesmom na portugalskom: Drinkee (brazilski sleng za „piće“, očigledna pozajmica iz engleskog) i – masa je podivljala od radosti. Nije teško preliti radost ako si radostan i imaš… pa, nazvaćemo to „inverznom empatijom“ – sposobnost, ne da osetiš kako se drugi osećaju, već da drugi počnu da se osećaju onako kako se ti osećaš. „Veselje lijte iz tela u telo, nek ova noć ni na jednu ne liči, a ja ću na flauti da zasviram veseo, na flauti – svojoj sopstvenoj kičmi!“ – pevao je nekad Majakovski, a meni su ovi stihovi odmah navrli kroz kičmenu moždinu u um, a obrnutim smerom su se kretali žmarci – niz kičmu.

Sophie je skakala po sceni, savršeno zategnuta u svoje prepoznatljive kostime i autfite, bivajući istovremeno seksi i nimalo vulgarna, a nasmejani džin plave farbane kose, nesuđeni kolega Nikole Jokića, stajao je u pozadini i davao podlogu matricama. Izgledalo je kao da je u pitanju jedna dugačka pesma, prelivale su se melodije; malo je ličilo na koncert pop-benda-dvojca, a malo na B2B DJ sesiju, ali kao što znamo, generaciji Z apsolutno ne smeta što neki intrument nije „živ“, što se nešto pretavara u didžejisanje, pa se opet pretvara u koncert. Fluidni pristup muzici je nešto što je započeto i pre 40 godina, a sada samo eksalira. Mnogi s kojima sam razgovarao nisu ni sigurni da li su glagoli „svirati“ i „puštati“ jedno te isto. Možda sada već i jeste isto – ne budimo dinosaurusi, znamo kako je ta ekipa prošla.

Sat vremena putovanja oko sveta, radosti, na Gorki List Glavnoj bini i ispred nje, furiozni prelazi, razigrana mladost, pametan pop. To su nam Sophie i Tucker dali u svojoj simbiotskoj inkarnaciji zvanoj Sofi Tukker. Kažu da im se toliko svideo Novi Sad da neće kući (šale se da traže neki posao u Novom Sadu). E pa, nećemo ni mi da vi idete kući. Sad smo 1:1. Eto to ste nam uradili, majstori zabave!

Tekst: Žikica Milošević