Greta van Fleet – rokenrol je vredelo spasiti

7. jula 2019. — Autor: EXIT

Piše: Žikica Milošević

U neka starija vremena, svako od nas je imao nekog starijeg brata – rokera, koji ga je bombardovao muzikom svog vremena “kada je sve bilo odlično i stvarno, a ne kao sad”. Kao što je Miroslav Antić rekao, “deca su uvek smak sveta i uvek će biti”. Naravno, nama se nije dopadao Led Zeppelin, nismo razumeli vokalnu virtuoznost Roberta Planta, niti gitarske bravure Jimmyja Pagea. Nama je bio miliji pank i new wave. Depeche Mode. I the Cure, i Duran Duran. Više smo voleli kasete od ploča (o, tako hipi). I vrlo brzo, stadionski bendovi i rok-legende poput Led Zeppelin stavili su “ključ u bravu” i raspali se. A posle su došli elektronski giganti poput Fatboya Slima i The Prodigy. I rok starinskog kova se negde izgubio.

A onda je došla nostalgija. Odjednom nam je falio rok, prženje gitara, duga kosa, nehajan stav, i pesme sa solažama od dva minuta. Odjednom je svako ko je držao do sebe imao gramofon. I vinile. I čekala se pojava nekog benda ko će vratiti stari dobri rok na scenu. A onda je došla Greta van Fleet. I to nije neka teta (teta po kojoj je bend dobio ime se zove Greta van Flint i da, ona je Amerikanka holandskog porekla, a bend je promenio “Flint” u “Fleet” da ih sirota baka ne bi tužila).

I prpošna četvorka dolazi nam iz Detroita. A Detroit je kolevka elektronike, da stvar bude luđa. I kažu da je Detroit “propao grad”. Kažu da je gitarski rok starog tipa mrtav. Kažu da klinci vole samo elektroniku i rep. O, kako sam samo video da ovo nije istina na Main Stageu u subotu, 6. jula leta Gospodnjeg 2019. Publika je bila ispunjena mladim ljudima. Nije ovo bio “nostalgia act”, pa da se na stari gitarski bend skupe stariji slušaoci, a da omladina ode na mts Dance Arenu. Naprotiv – oni su znali sve pesme, i srčano ih pevali, i skakali. Ako je The Cure bio “dance like it’s 1989”, Greta je bila kao “dance like it’s 1969” – i hop, evo Exita u punom sjaju Tribe-a i nameravnog obeležavanja pedesetogodišnjice Woodstocka.

A bend nije nimalo naivan. Iako malen po godinama – njih četvorica nemaju ni 100 godina na gomili. Ali iako tako mladi, opaki su svirači. A rezultati su impresivni. Bend je završio na trećem mestu Billboardove liste albuma gde dominiraju imena poput Beyoncé, Taylor Swift i Rihanne. Josh Kiszka ima fantastičan glas (zanimljivo, postoje tri brata Kiszka u bendu, a “Kiska” je izvorno slovačko prezime i znači “maca” na ruskom), i peva visoke tonove kao najopakiji rokeri 60-ih i 70-ih. Njegov brat Jake je “lud” – to je komentar svih prisutnih. Možda on ima 22 godine, ali čini čuda na gitari. Svirao ju je i iza leđa, na vratu, kao najveći magovi ovog instrumenta. Skakao je po bini sa najklasičnijim rokerskim pozama, i pravio buku koju inače stvaraju bar dve gitare. Odjekivalo je publikom – “Čekaj, on je sam? Jedini gitarista na sceni?”. Jedini, da. Dugo EXIT nije video ovakvog gitaristu.

Logično, mnogi s pravom ističu njihovu sličnost sa Led Zeppelin, pa su i same britanske legende to priznale: naime, da ponovimo, u jednom od intervjua datih ove godine, upitan da izdvoji svoje mlade muzičke favorite, Robert Plant je rekao “Postoji bend u Detroitu koji se zove Greta Van Fleet. Oni su Led Zeppelin i imaju divnog mladog pevača”, a na opasku novinara da je neverovatno kako neko tako mlad može tako moćno da peva, Plant je šaljivo dodao – “Mrzim ga!”.

Pričali su za njih da su “spasioci rokenrola”. Hejteri su rekli da su oni samo copy-paste Led Zeppelina. Ovo drugo nije tačno – prosto, neki autori su bili toliko na tragu The Byrds, a The Jesus and Mary Chain toliko na tragu Velvet Underground sa se njihovi prvi albumi mogu nazvati i omažima svojim idolima. Nakon sat i dvadeset minuta magičnog roka na Mainu, možemo samo reći ovo: možda smo posle svih ovih godina i sumnjali da rokenrol treba spasavati. Ali, sa ovolikom energijom, sa članovima benda koji, u eri bildovanja, obožavanja klišea, istovetne mode i sintentičke muzike, izgledaju seksi sa svojim vitkim telima, dugim kosama i nonšalantnim odnosom prema odeći – možemo reći: rokenrol je bio vredan spasavanja. Naročito ako ga spasi Greta van Fleet. Posle The Cure prvog dana i Phila Anselma drugog, rok u svom trećem pojavnom obliku pobedio je sve. Naj-rok EXIT je pokazao da “u bašti može da raste hiljadu cvetova”, kao što kaže kineska poslovica. I da svaki cvet miriše različito, a sjajno.