Žene su pokretačka snaga jednog od najvećih svetskih festivala

Međunarodni dan žena ili 8. mart jedan je od internacionalnih praznika koji od svojih burnih početaka, pa do danas predstavlja emotivan i grub podsetnik na borbu koja nikada nije ni trebalo da se dogodi – borbu za ravnopravnost žena u društvu.

8. marta 2021. — Autor: EXIT

Pretpostavka da će razvojem društva do danas ti problemi spadati u mračnu prošlost jedna je od najvećih zabluda modernog vremena, jer istina govori sasvim druge činjenice. Na praznik koji je u našim krajevima oduvek imao posebnu težinu još jednom se otvara pitanje kako se sa ovom temom, izazovima i nedaćama nose žene u različitim industrijama, ali i organizacijama poput EXIT festivala.

1200px_dan-zena-infografika

Menadžerka za brigu o dobrobiti zaposlenih u Exitu, Bojana Lalić ističe da su žene očigledna pokretačka snaga jednog od najpopularnijih svetskih festivala, jer čine apsolutnu većinu zaposlenih, tačnije više od 61%. „Pre nekoliko godina procenat žena u Exitu je bio skoro 70%, pa je interna šala bila da je kod nas potrebno uvesti minimalnu kvotu od 30% za muškarce“, primetila je Lalić.

HR menadžerka Exita Dragana Matović izjavila je da se osnovni postulati po kojima se vrše zapošljavanja i napredovanje u Exitu temelje isključivo na znanju, veštinama, sposobnostima, želji za timskim radom i deljenjem istih društvenih vrednosti. Podaci i statistike iz organizacije pokazuju da su žene aktivno uključene u svim sektorima (program, marketing, PR, sponzorstva, fondacija, finansije, tiketing…), uz odgovornost i obavljanje svih pozicija, počevši od top menadžmenta u kojem je zastupljen približan broj žena i muškaraca. Matović je dodala i da su „očekivanja od žena od praistorije ista: da budu nežne, da brinu o svačijim potrebama i egu, da budu majke, da budu blage, da ćute, da budu mirotvorke i slično. Od muškaraca se očekuje da budu ambiciozni, glasni, da budu lideri. Ni jedna ni druga očekivanja nisu fer jer sva jednostavno predstavljaju pritisak i na žene i na muškarce, ali reklo bi se da su očekivanja od žena ‘malo više’ nefer. Lakše je imati slobodu da nešto kažeš, nego da se očekuje da nešto uglavnom prećutiš. Rekla bih ipak da je muzička industrija fleksibilnija i tolerantnija i da su žene u njoj slobodnije, što potvrđuje i primer Exita.“

Matović ističe i posebnu brigu Exita o svim svojim zaposlenima usred svetske pandemijske krize: „U najtežoj godini za globalnu, ali i srpsku manifestacionu industriju, EXIT je uspeo da sačuva zaposlene od gubitka posla, čemu su žene naše organizacije uveliko doprinele svojom čvrstinom, odlučnošću, hrabrošću i empatijom“.

Uzevši u obzir sve razlike u društvenom tretmanu, ali i gorući problem fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja nad ženama koje je i dalje duboko ukorenjeno u našem društvu, viševekovna borba i dalje je daleko od kraja, ali pozitivni pomaci, pa i svetli primeri organizacije pokazuju smer u kom bi svet morao da se kreće, ne samo 8. marta nego i ostalih 364 dana u godini.

Drage žene, vi pokrećete ovaj svet, rame uz rame s muškarcima, a često i ispred njih. Svaki dan je vaš, ali ovaj, 8. mart, možda malo više nego drugi. Srećno u ime cele naše organizacije!